Ekskluzivno za ŠS: Glas igre - Edin Avdić (II dio)

dec 05, 2016 - 10:36:18 Autor: Kategorija: Intervjui
Intervju sa Edinom Avdićem

Kako najbolje predstaviti Edina? Ako ste ikada gledali neku košarkašku utakmicu postoji dobra šansa da je glas iz TV zvučnika pripadao njemu. Čovjek koji je sinonim za košarku, TV komentator i košarkaški hroničar, Edin Avdić.

Imali smo priliku da porazgovaramo sa njim o aktuelnim temama, a kad je sve bilo gotovo, ispostavilo se da imamo materijala za objavljivanje u djelovima.

Ovo je drugi.

Uživajte!

edin2

Izvor: ba.n1info.com

ŠS: Kada će košarka u Evropi postati isplativ biznis, kao u NBA? Da li je uopšte moguće napraviti Evroligu koja će biti organizaciono blizu NBA nivoa? Da li trenutno uopšte postoje klubovi u Evropi koji nose vlasnicima profit? 

I ako postoje, ja ih ne znam. U Evropi imamo situaciju da nema ni pet fudbalskih klubova koji posluju “u plusu”. NBA je napravio ogromnu razliku u odnosu na evropska takmičenja. Uvijek je to bila ogromna razlika, ali sada je baš izražena. Ovaj bućkuriš koji je u evropskoj košarci, FIBA, ULEB, stotine takmičenja... Postoje stotine klubova, koji tu igraju bez nekog jasnog cilja, bez odgovora na pitanje kako pronaći novac za finansiranje vrlo često besmislenih putovanja, jer se nakon dva kola izgubi interes mnogih klubova, pa oni samo odrađuju posao, pojavljuju se tu. S druge strane, NBA je najbolje organizovana liga na svijetu, vjerovatno u bilo kom sportu. Oni imaju vrlo dobro razrađenu strategiju, kako da pomognu klubovima koji slabo igraju, kojima je slaba posjeta, koji onda dobijaju veći kolač od TV prava itd. Pa, sam draft je osmišljen tako da bi se napravio paritet u ligi, da ne bude da su svake godine, recimo, samo Boston i Lejkersi u finalu, nego da se tu pojavljuju i mnogi drugi timovi sa novim zvijezdama. U Evropi mi stalno slušamo priču da je to neisplativ sport. Ja mislim da nije. Sve je pitanje organizacije, da se pokriješ koliko je jorgan dug. Mi u košarci imamo dosta klubova koji su naslonjeni na fudbalske. Recimo, Real i Barselona. Svojevremeno je Florentino Perez izjavio da je košarkaška sekcija Reala čisti gubitak. Ali, oni, jednostavno, da bi održali imidž, svake godine “tresnu” 30-40 miliona eura, od kojih ne očekuju da im se išta vrati. Ali, stvar je prestiža da se napravi rezultat, da se Perez pojavi u loži i podigne pehar evropskog šampiona. CSKA je najbolji primjer za to. Oni svake godine ulože vjerovatno i preko 50 miliiona, a da se vjerovatno ni euro cent od toga vrati. Jer, ti kad pogledaš, ta dvorana nikada nije puna, a čak su i zakazivali utakmice hokeja i košarke u isto vrijeme. Pa naravno, onda svi odu na hokej. Košarka nikog ne interesuje. I onda se zapitaš koja je svrha. Niti ima navijačkog interesovanja, niti je gledan sport u Rusiji… Ako se osvoji titula, dobro je, ako se ne osvoji, niko se previše ne uzbudi. Jednostavno, čitav marketinški plan i sve što ide uz to je prilično loše napravljeno i onda je uvijek opravdanje “To ne može ovdje da prođe u Evropi.”. A činjenica je da se niko nije ozbiljno uhvatio u koštac sa tim. 

U Evropi mi stalno slušamo priču da je košarka neisplativ sport. Ja mislim da nije. Sve je pitanje organizacije, da se pokriješ koliko je jorgan dug. 

ŠS: Da li je moguće rješenje zatvorena ili poluzatvorena Evroliga?

Mislim da nije, jer, veliko je pitanje šta se tim dobija. Mi nemamo uređenje kakvo imaju SAD. Na ovom prostoru postoji gomila nekih država i kako ti da spriječiš nekog da proba da se tu takmiči. Nisu to klubovi iz jedne države, pa da kažeš, mi se zatvaramo. Šta onda sa nacionalnim prvenstvima? Ali, ipak, ULEB, uz sve svoje manjkavosti, ako ništa, ne bavi se ucjenjivanjem. Zato imamo FIBA, koja je godinama najavljivala da će oni sve da preuzmu, a svelo se na puko ucjenjivanje. A niko ne nudi jasan plan. Prvi put smo ove godine imali IMG, koji je ponudio neku lovu. Vidjećemo šta će od svega toga da bude. 

 

Pitanje je samo da se pojavi neko sa vizijom ili da mu dopuste da izloži tu viziju, pa da probamo da se organizujemo na bolji način. Jer, nije moguće da je košarka potpuno neprofitabilna u Evropi. Ja mislim da je samo takvom predstavljaju ovi neki koji su tu.

 

ŠS: Da li organizaciona diskrepanca uslovljava i razliku u kvalitetu igrača i klubova, ako poredimo Evropu i SAD?

Pitanje je novca. Ljudi, potpuno logično, odlaze u NBA. Svakome je san da se oproba sa najboljima. Ako te traže Lejkersi, a ovamo te traži AEK, pa naravno da ćeš da odeš u Lejkerse. Pitanje je samo da se pojavi neko sa vizijom ili da mu dopuste da izloži tu viziju, pa da probamo da se organizujemo na bolji način. Jer, nije moguće da je košarka potpuno neprofitabilna u Evropi. Ja mislim da je samo takvom predstavljaju ovi neki koji su tu. Koliko vidim, ima puno ljudi u FIBA-i i EL koji izvrsno žive od košarke, a malo šta su joj dali, u organizacionom smislu. Dejvid Štern je u NBA zarađivao platu od 24 miliona dolara. Da li misliš da je taj novac dobio jer je bio simpatičan ili jer je pričao dobre viceve? Ne, već zato što je donio ogroman profit gazdama klubova. Zato što je namakao milijarde od TV prava i omogućio vhunske uslove. A kod nas, timovi koji ulože 30 miliona eura nemaju ni čarter letove. Zamisli taj paradoks, da imaš tim koji vrijedi 30 miliona eura, koji ide komercijalnim letovima, recimo, u Rusiju. To je klasični amaterizam. 

ŠS: Nikad lakše nije bilo otići u NBA iz Evrope. Pa ipak, nikako da se Evropljani približe top nivou u SAD. Zašto?

Kada pogledaš svjetska prvenstva, olimpijske igre - to su sve dominantne pobjede američke reprezentacije. Problem je što mi u Evropi nemamo one klasne igrače koje smo imali nekad. U SAD ti igrači stalno dolaze. Možda nema Majkl Džordana (ne vjerujem da će ga ikada i biti), ali pogledaj koliko je samo klasnih plejmejkera došlo u NBA u zadnjih šest ili sedam godina i kolika je koncentracija kvaliteta samo na toj pozicij. U NBA uvijek ima vanserijskih igrača. Uvijek se proizvode vanserijski igrači i tu nema greške. Kod nas se svako malo pojavi novi Dražen, novi Kukoč, novi Divac, novi Danilović, a od njega ne bude ništa. 

ŠS: Zašto je to tako?

Promijenile su se okolnosti. Danas niko ne želi da radi besplatno i niko ne želi da igra besplatno. Jednostavno, prošlo je vrijeme kada se igralo za stipendije. Tržište je otvoreno. Ako neko sa osamnaest godina ima priliku da postane milioner, da bude biran na draftu, ko smo ti, ja ili bilo ko da mu kažemo “Nemoj.”. Ako za nekog juniora Crvene Zvezde, Cedevite ili Partizana, Cibone dođu ljudi iz NBA i kažu “Mi ga biramo u prvoj rundi.”, to znači da ima zagarantovani ugovor od otprilike četiri miliona eura, dok u svom klubu prima recimo 500 evra mjesečno. Ko može ili smije tako nešto da odbije? U Jugoslaviji se cijeli život igralo za stan. Jugoslavija je bila mnogo organizovanija država od ovih državica koje imamo danas. To je realnost. Ne treba da budeš  naučnik da bi zaključio da je i sport bio na mnogo većem nivou nego danas. Kakvi su igrači bili tada, a kakvi su sada - oni nekad su dvije klase iznad. Okolnosti su se promijenile i evidentno je da evropska klupska košarka tone i da se mladi igrači ne razvijaju na pravi način. Dok god mi ne postignemo da igrači ovdje igraju za neki pristojni novac, nije realno da se oni zadrže duže, a samim tim nema ni kontinuiteta, koji je neophodan. 

 

Ma šta ko pričao, mislim da je svima jasno da je regionalna liga naša jedina šansa. Ima ljudi koji misle drugačije, slušao sam i njihovu argumentaciju, ali - prilčno je šuplja. 

 

ŠS: Da li vjeruješ u regionalne lige?

Naravno. Mislim da je regionalna liga jedina prava stvar. Bez toga, meni su sve druge priče čista utopija. Ako neko igra za 800 eura u Budućnosti, a Unikaha mu nudi 15000 - tu nema dileme. Ali ako mladi igrač igra u Podgorici za 8000 mjesečno, onda može da priušti sebi da ostane još godinu ili dvije. To je budućnost. Mislim, o čemu pričamo? Kod nas u emisiji je bio Jasmin Repeša, koji je rekao da mi na neki način pravimo kretene od ljudi. Neko igra do 32. godine sa mjesečnom platom od 500 do 800 eura po nekim klubovima koji su šatro profesionalni. Poslije toga, nemaš školu, nemaš nikakav zanat u rukama i nemaš ništa. Šta možeš da budeš? Ništa. A tokom igračke karijere si preživljavao i nisi uspio da zaradiš apsolutno ništa. Ma šta ko pričao, mislim da je svima jasno da je regionalna liga naša jedina šansa. Ima ljudi koji misle drugačije, slušao sam i njihovu argumentaciju, ali - prilčno je šuplja. 

ŠS: Kako ti se čini ABA liga ove sezone? Čini se da ćemo gledati borbu tri tima za titulu?

Zvezda je tu evidentno najjača ekipa. Oni imaju ono što drugi nemaju, a to je kontinuitet, mogućnost da barem zadrže barem pola igrača. To su igrači koji su tu već dvije, tri ili četiri godine i koji su naviknuti na određeni način rada i sistem, jasno im je gdje će da dobiju loptu, koliko će minuta da igraju i šta treba da rade. Ovi ostali se slažu iz sezone u sezonu. Cedevita je ove sezone pogriješila u selekciji i sad u hodu pokušavaju da premoste. 

buducnost time out

Foto: Budućnost VOLI

 

Vilijams, uz dužno poštovanje - mislim da je njegova najbolja košarka iza njega. On nikada i nije bio igrač koji će u kontinuitetu da vuče. Budućnost ima dobar tim, ali sam siguran da ne bi mogli protiv Zvezde. A i protiv Cedevite bi svašta bilo.

 

ŠS: A Budućnost?

Budućnost je krenula sa trenerom debitantom, koji je otišao nakon jednog poraza. Sada je tu Ilijas Zuros, koji je vodio kroz karijeru neke dobre klubove, koji ima iskustvo i koji ima jedan dobar rezime iza sebe. Vidjećemo kako će on da se snađe. Ima tu interesantnih igrača, stranaca, ali svi su sa nekom falinkom. Recimo, Markusu Vilijamsu se nikad ne zna kakav će da se pojavi. Da li će da bude pravi ili će da prespava neku utakmicu. Šon Džejms je opterećen povredama, iako je za sada dao odlične minute. Interesantan mi je Zoran Nikolić, pa Petar Popović, koji svoju rolu igra odlično, tu su i braća Šehović - ima tu igrača koji su upotrebljivi, samo je pitanje da li je Budućnost u stanju da napravi taj neki kontinuitet. U vremenu kada su ga sa Dejanom Radonjićem imali, uvijek su dva tima bila jača od njih. I sada su, ja mislim, dva tima jača od njih. Budućnost za sada ne uspjieva da dovede tog jednog igrača koji bi možda mogao da donese prevagu na njihovu stranu u datom trentku. Bili su blizu prošle sezone, ali, čini se da ni prošle sezone nisu imali takvog igrača kome bi dali lopti kad je gusto. To se najbolje vidjelo protiv Mege, u polufinalu.

marcus williams

Foto: MZT Skopje Aerodrom/Dragan Mitreski

ŠS: Šta misliš o selekciji tima za ovu sezonu? Dosta poznatih lica, povratnika u klub?

Da, to je inače boljka ovih prostora. Kod nas se uvijek vrte isti igrači. Malo ko baci kocku od naših trenera. Vrlo su, u tom smislu, oprezni. Da dovedeš igrača sa koledža, koji je ruki - to je za sve “ne, ne”. Imamo, recimo, Džejmsa Florensa, Rejnoldsa, pa Omara Kuka, koji se tu vrtio u poznim godinama karijere… Stalno imamo jedne iste Amerikance. Da ne pričam o domaćim igračima, koji se rotiraju. Naši treneri ne vole tu puno da eksperimentišu, vole provjereno, bez obzira što znaju da sa tim provjerenim vjerovatno ne mogu dosegnuti vrh. Ali su valjda sigurni i da ne mogu da potonu. Pretpostavljam da je to taj način razmišljanja. Mislim da je, posebno u ovo vrijeme finasijskih problema, trebalo plasirati nekog mladog igrača, koji je na granici da napravi neki prodor, pa neki mladi Amerikanac, koji je dobro iskautiran, neko sa koledža ko bi potencijalno mogao da napravi razliku... Kad sa strane gledaš, ovaj sastav Budućnosti nije sastav za prvo mjesto. To nije tim koji može u plej-of seriji izbaci Crvenu Zvezdu. Čak ni Cedevitu, ja mislim. Evidentno je da nešto fali. Moje mišljenje je da, Budućnost, uz svu finansijsku stabilnost, još uvijek nije uspjela da dovede jedno klasno ime, jednog igrača koji bi garantovao dvadeset poena po meču, donosio prevagu u ovoj ligi. Vilijams, uz dužno poštovanje - mislim da je njegova najbolja košarka iza njega. On nikada i nije bio igrač koji će u kontinuitetu da vuče. Budućnost ima dobar tim, ali sam siguran da ne bi mogli protiv Zvezde. A i protiv Cedevite bi svašta bilo.

 

Evidentno je da Crnoj Gori treba neki trener kao Boša Tanjević, koji će da gospodari situacijom, u smislu discipline i motivacije.

 

ŠS: Za kraj razgovora, šta misliš o šansama crnogorske reprezentacije pod Bošom Tanjevićem?

Boša je jedna trenerska legenda i veličina, neko ko i dalje ima energiju da to drži na okupu. Crna Gora je imala jedan problem kao i mnoge reprezentacije sa ovih prostora, a to je da nije mogla da okupi sve najbolje igrače u datom trenutku. I kada okupe nešto približno najboljem, tu uvijek bude nekih nesuglasica i nezadovoljstva. Da ima talenta, ima - to je nesporno. Da su znali da odaberu dobrog Amerikanca, da mu daju pasoš - i to su znali (Tajris Rajs ima pasoš, dovoljno sam time rekao). Tako da, Crna Gora stvarno ima potencijala da nešto uradi. Znam da je Boša Tanjević dolazio u Beograd, kada je Barselona gostovala Zvezdi da razgovara sa Rajsom. Tako da, ako uspije da okupi najbolje što ima ili približno najboljem, to je reprezentacija koja je izuzetno opasna. Evidentno je da Crnoj Gori treba neki trener kao Boša Tanjević, koji će da gospodari situacijom, u smislu discipline i motivacije. To su dvije ključne katetegorije u reprezentativnoj košarci. A Boša je neko ko je kroz čitavu karijeru važio kao neko je znao da motiviše igrače i usadi im timski duh. Sjetimo se samo kako je izgledala Turska na SP 2010. pod njegovim vođstvom (a to je reprezentacija sa ne malim brojem primadona u timu, gdje većina misle da su nešto posebno). A on je to sve uspio da ukomponuje i napravi veliki rezultat. 

 

Komentari
  • Standardno
    • Like
    • Dislike
    • Najnoviji
    • Najstariji

Security code Osvježi

  1. Najnovije
  2. Najkomentarisanije
  3. Najčitanije
  4. Šansa preporučuje